*

ПЕСНИК ТЕЛА И ДУШЕ: ВЛАТИ ТРАВЕ ВОЛТА ВИТМАНА

autor1

Док је радио на првом издању збирке песама Влати травеједног од најчудеснијих излива генијалности код средовечног човека, који познаје историја књижевности [1]Витман је на свом писаћем столу држао налепницу на којој је писало: стварати![2] Писао је на тавану своје куће у Хампстеду где је ноћима бдио записујући своје мисли у свешчицу коју је увек носио са собом, тражећи у себи песничку снагу која ће уједнити све Американце и победити национални очај и нетолеранцију (замишљам га како у једном џепу носи Емерсоново писмо а у другом ту свешчицу), и како истичу аутори ТВ серијала Болт Витман [3] први део свешчице служио му је као адресар- ту је уписивао имена и презимена људи, адресе, а већ од средине свеске полако избијају првобитне идеје које су обликовале Влати травебуди једноставан и јасанне буди тајанствен[4] пише Витмана затим полако избијају прве верзије стихова  Песме о мени:

  

I am the poet of slaves and of masters of slaves… […]I am the poet of the body and I am the     

   poet of the soul. I go with the slaves of the earth equally with the masters. And I will stand  

   between the master of the slaves, enetring into both so that both will understand me  

   alike…[5]

 

У јулу 1855. године на полицама књижара широм Њујорка, појављује се збирка песама необичног изгледа и садржаја: имала је 95 страна, од којих је само предговор имао 10, садржала је 12 неименованих песама, од којих су првих шест носиле назив Влати траве, док осталих шест нису имале назив уопште; коштала је два долара, а златним словима на корицама књиге писало је: Влати траве. Име аутора било је написано само у одељку о ауторским правима и било је споменуто у некој од 12 песама; уместо имена стајала је слика „обичног“ човека у панталонама и кошуљи, са рукама на куковима и шеширом на глави замишљеног погледа…

autor2

Постоји фантастичан аудио курс доступан онлајн под називом Волт Витман и рађање модерне америчке поезије (у оригиналу: Walt Whitman and the Birth of Modern American Poetry, 2009)[6]  у коме ауторка, објашњавајући необичан дизајн корица и насловне стране првог издања збирке песама Влати траве, истиче и како су песници пре Витмана на насловним странама својих књига изгледали строжије и формалније, нпр. у позадинама њихових портрета стајале би универзитетске дипломе и они би носили црна, скупа одела, сматра Карбинер, и додаје: Витман је раскопчан; Емерсон је био закопчан. У  наставку ауторка истиче како Витман није желео да буде као остали песници и да му зато није било важно име на корицама књиге, већ дело (Влати траве)Цео свој живот он је био типичан Американацa не типичан песник, сматра Карбинер…

autor3

Влати траве- зашто је Витман изабрао баш тај назив? Радељковић истиче да је <ем>трава за њега “једнолични хијероглиф” који расте свуда, не бира себи друштво, не поставља услове, не тражи његу: једном ријечју демократска биљка која свједочи о непобједивости и неуништивости живота.[7] Vitman je, dakle, želeo univerzalan simbol koji je će biti razumljiv i dostupan masama; želeo je da njegova poezija bude lišena dubokoumne filozofije. Он је: Walt Whitman, a kосмос, of Manhattan the son,/ Turbulent, fleshy, sensual, eating, drinking and breeding. […] I will accept nothing which all cannot have their counterpart of on the same terms.[8] Radeljković navodi da su na Vitmana uticali Biblija, Osijan, Šekspir, Blejk, Karlajl,  Emerson i dr.[9]  У чланку под називом Влати траве, књига песама, управо објављена у часопису Бруклин Дејли Тајмс 1855. године Витман је написао прву критику о збирци песама Влати траве, у којој описује себе (у трећем лицу) као песника који ће једном делу публике бити ђаволски а другом божански…“[10]Велики утицај на Витманову одлуку да напише Влати траве ималоје Емерсоново предавање одржано 1842. године, о есеју Песник, коме је Витман присуствовао у Њујорку. У том свом есеју Емерсон је предвидео долазак новог америчког Хомера, чија поезија неће долазити из интелекта, већ из искуства, из интимног контакта са светом додира.[11] Емерсон је сматрао да ће нови амерички песник бити „обичан“ човек, који ће певати у име свих људи, и образованих и необразованих; у варваризму и материјализму времена.[12] Након 12 година тај нови амерички песник ће му послати збирку песама Влати траве, а Емерсон ће му одговорити чувеним писмом у коме каже:

 Нисам слеп пред вредношћу чудесног поклона Влати траве. Мислим да је то најнеобичнији исказ  духа и мудрости до сада настао у Америци. … Ту налазим неупоредиве ствари речене  неупоредиво добро, како и треба. Налазим храброст обраде која нас толико одушевљава и коју само може надахнути велика снага запажања. Поздрављам Вас на почетку велике каријере...[13]

У чланку под називом Сећање на Волта Витмана, објављеном у часопису Atlantic Monthly 1902. године, Витманов дугогодишњи познаник Џон Троубриџ пише да му је Витман признао Емерсонов утицај: Ја сам се крчкао, и крчкао, али Емерсон ме је довео до кључања, рекао је Витман…[14]   Готово целог лета 1855. Витман је носио чувено Емерсоново писмо у џепу, а на полеђини другог издања збирке песама Влати траве iz 1856. pisalo je: Pozdravljam vas na početku velike karijere, R.W. Emerson. Критичари сматрају да Витман није имао Емерсонову дозволу да објави поменуто писмо, а као доказ Емерсонове увређености истичу да од тада он никада више није написао нити добру нити лошу реч о Витману; нити га је укључио у антологију америчке поезије из 1874… Године 1854. Витман је хонорарно радио као столар а на посао је редовно доносио кантицу хране и књигу коју би читао у паузи, седећи на гомили даска, објашњава Троубриж у поменутом чланку, био је песник маскиран у столара, i […] сасвим се случајно задесило да једна од тих књига буде Емерсонова „Природа”[15]; nakon toga nije uzimao drugog pisca u ruke.[16] Управо ту, у Емерсоновој Природи, проналазимо неке од основних идеја Витманове у суштини романтичарске филозофије у Влатима траве:

Прави љубитељ природе је онај чија су унутрашња и спољашња чула још увек у међусобном складу; онај који је задржао дух детињства чак и у добу пуне зрелости. Његово општење са небом и земљом постаје део његове хране свакидашње. […] У шумама, исто тако, човек скида бреме година, као змија кошуљицу, и које год да је животне доби, увек поново бива детеУ шумама је вечита младост. […] У шуми враћамо се разуми и вери… (Превела Милица Минт)

autor4

 Када су Витмана питали шта за њега представљају Влати траве, рекао је :

 Покушај… наивне мужевне, одане, контемплативне, чулне, заповедничке личности да унесе у  литературу не само сопствену чврстину и осионост, него и себе самог- сопствено тело и облик-  разоткривеног, нехајног према узорима, безобзорног према уздржљивости и према закону, и необавештеног, како то на први поглед изгледа, о свему што је изван његовог, необуздано вољеног завичаја… […] Влати Траве… биле су углавном… покушај.. да се једна ЛИЧНОСТ, људско биће (ја главом, у другој половини девтенаестог века у Америци) слободно, потпуно и искрено опише. Не бих могао да пронађем ниједан сличан опис личности који би ме задовољио у данашњој литератури…[17]

Витманове заслуге у стварању модерне америчке поезије су огоромне: први је амерички песник који је увео експериментални стих и престао са праксом угледања на енглеске узоре. О Волту Витману написане су бројне књиге и студије и служио је као инспирација разним песницима и уметницима широм света, од Алена Гинзберга и његове песме The Howl до лика господина Китинга у филму Друштво мртвих песника. Езра Паунд је једном рекао: Он јесте Америка. Његова сировост страховито заудара, али то јесте Америка. Он је шупљина у стени из које се чује ођек њеног времена… [18]

Godine 1892. Vitman umire, i sahranjen je na porodičnom groblju u Kamdenu, u Nju Džerziju.

autor5

 

***

Његов  јединствени стил утицао је на многе америчке писце и песнике од Вилијамса Карлоса Вилијамса, Хенрија Милера и Ленгстона Хјуза до Езре Паунда, Гинзберга, и других. Када је први пут објавио Влати траве (1855) збирка није доживела очекивано интересовање код домаће публике. Тако је било до Витманове смрти. До краја живота Витман је објавио девет издања збирке: године 1855. збирка је садржала 12 песама, а 1891. скоро 400. Влати траве биле су забрањиване широм Америке, њеним издавачима се судило и биле су предмет општег подсмеха. Мали број америчке публике је разумео суштину Витманове визије и његове атлетске демократије.[19]   

Један од основних Витманових циљева у писању ове збирке била је жеља за раскидом са енглеском песничком традицијом, као и да створи оригиналан, изворно амерички еп. Можда иронично, али збирка Влати траве је за Витмановог живота имала знатно већу популарност у Енглеској. Како наводи Карбинер, у Енглеској је постојао боемски клуб песника који је у Витману препознао револуционара и првог песника хомосекслуалне оријентације, а песник Вилијам Росети, године 1868. саставио је антологију Витманових изабраних песама, веома популарну у то време. Ту антологију читали су бардови енглеске књижевности: Алфред Тенисон, Роберт Луис Стивенсон, и Чарлс Свинбурн, који је чак и написао песму о Витману  1871. године, под називом Волту Витману у Америци. Едвин Арлингтон Робинсон, сународник и Витманов колега песник, пише у песми Волт Витман:

Last night it was the song that was the man

But now it is the man that is the song

We do not hear him very much to-day

His piercing and eternal cadence rings

Too pure for us — too powerfully pure

Too lovingly triumphant, and too large

But there are some that hear him, and they know

That he shall sing to-morrow for all men

And that all time shall listen

Za P.U.L.S.E:  Михајло Равић

[1] Spiller, Throp, Johnson i Canby;  Историја књижевности Сједињених Америчких Држава. Превели: Р. Драгојловић, Н. Марковић, Р. Куић, Д. Перваз, И. Типсаревић, С. Миладиновић и Н. Стефановић. (Обођ ЦЕТИЊЕ, 1962) стр. 381

[2] исто, стр. 381

[3] American expreience: Walt Whitman, http://www.pbs.org/wgbh/amex/whitman/   7.6. 2012

[4] В. исто

[5] http://www.pbs.org/wgbh/amex/whitman/program/intro.html

[6] Vidi: http://www.learnoutloud.com/Audio-Books/Literature/Literary-History-and-Criticism/Walt-Whitman-and-the-Birth-of-Modern-American-Poetry/30856

[7] Радељковић, Звонимир. Свеобухватне Влати траве. Превели Ујевић Тин и Лалић Иван, страна 3. http://ponude.biz/knjige/w/Walt%20Whitman%20-%20Vlati%20trave.pdf  8.6.2012

[8] Витман, Волт. Песма о мени (24. одељак). Превео  Пурешић  Драган.

[9] Радељковић, Звонимир. Свеобухватне Влати траве. Превели Ујевић Тин и Лалић Иван, страна 4. http://ponude.biz/knjige/w/Walt%20Whitman%20-%20Vlati%20trave.pdf   8.6.2012

[10] The Brooklyn Daily Times. LEAVES OF GRASS. A volume of Poems, just published http://whitmanarchive.org/published/LG/1856/poems/36 10.6.2012.

[11] Пацић, Бранкица. The big ten major 19th century American writers. (Ниш: ДИГП Просвета, 1991) стр. 177

[12] исто, стр. 177 

[13] Радељковић, Звонимир.  Свеобухватне Влати траве. Превели Ујевић Тин и Лалић Иван, страна 3

[14] Trowbridge, John. Reminiscences of Walt Whitman. The Atlantic Monthly, volume 89, No. 2 (February 1902):  pages 163-175. http://www.theatlantic.com/past/docs/unbound/poetry/whitman/walt.htm  15.6.2012.

[16] Исто.

[17] Spiller, Throp, Johnson i Canby.  Историја књижевности Сједињених Америчких Држава. Превели: Р. Драгојловић, Н. Марковић, Р. Куић, Д. Перваз, И. Типсаревић, С. Миладиновић и Н. Стефановић (Обођ ЦЕТИЊЕ, 1962):  страна 382

[18] Pound, Ezra. What I feel about Walt Whitmanhttp://www.poets.org/viewmedia.php/prmMID/21581 10.10.2012

[19] I HEARD that you ask’d for something to prove this puzzle the New World,/ And to define America, her athletic Democracy,/ Therefore I send you my poems that you behold in them what you wanted. Whalt Whitman, To Foreign Lands.

 

magister