aaa
Резонатор цитре најчешће је пљосната дрвена кутија правоугаоног или трапезоидног облика. Жице на цитри, штимоване у квартама или квинтама, њих 30-45, су металне, са чивијама и под њима се налазе пречаге. Јављају се као дијатонске (са једним редом пречага) и као хроматске (са више редова пречага). При свирању цитра се држи на некој равној подлози (сто, столица..). Свира се окидањем прстију, металним напрсцима или за то подешеним посебним челичним плочицама (плектрум).10 Цитра је код нас највише у употреби била у Војводини и то код Мађара, како код оних у селу, тако и у граду. Репертоар су чиниле песме, али и инструментална пратња народних игара, валцера, чардаша, кола и др. Што се тиче порекла цитре, она је веома стара. У наше крајеве вероватно да су је донели мађари из Азије, своје прадомовине. Она се такође јавља и на ширем подручју Европе.

10 Димитрије О. Големовић, Народна музика Југославије, Музичка омладина Србије, Београд, 1997. стр. 58.

——————————————————————————————————————-

Rezonator citre najčešće je pljosnata drvena kutija pravougaonog ili trapezoidnog oblika. Žice na citri, štimovane u kvartama ili kvintama, njih 30-45, su metalne, sa čivijama i pod njima se nalaze prečage. Javljaju se kao dijatonske (sa jednim redom prečaga) i kao hromatske (sa više redova prečaga). Pri sviranju citra se drži na nekoj ravnoj podlozi (sto, stolica..). Svira se okidanjem prstiju, metalnim naprscima ili za to podešenim posebnim čeličnim pločicama (plektrum).10 Citra je kod nas najviše u upotrebi bila u Vojvodini i to kod Mađara, kako kod onih u selu, tako i u gradu. Repertoar su činile pesme, ali i instrumentalna pratnja narodnih igara, valcera, čardaša, kola i dr. Što se tiče porekla citre, ona je veoma stara. U naše krajeve verovatno da su je doneli mađari iz Azije, svoje pradomovine. Ona se takođe javlja i na širem području Evrope.

10 Dimitrije O. Golemović, Narodna muzika Jugoslavije, Muzička omladina Srbije, Beograd, 1997. str. 58.

Tekst preuzet iz kataloga “Zvuci prošlosti”
Autor izložbe i kataloga: Vladan Radisavljević, dip. etnolog-antropolog
Izdaje: Zavičajni muzej Aleksinac
Maj, 2015.

magister