PajaJovanovic
Сликар српске историје и народног живота, реалиста Павле Паја Јовановић (1859-1957) утицао је на образовање, културу и родољубље свог народа.

Мало који сликар може да се похвали да је у 14. години живота добио прву наруџбину за своја дела, а тако почиње прича славног српског сликара Паје Јовановића. Наиме, црквена општина у Вршцу, где је живео, одлучила је да израду цртежа светитеља за нова звона за Саборну цркву повери баш њему.

Тако је још као адолесцент Паја Јовановић добио први посао, а истовремено и својеврсну пропусницу за упис на сликарску академију у Бечу.

По зваршетку гимназије, уписује се на Општи сликарски течај бечке Академије, а од октобра исте године постаје редован студент ове школе код веома цењеног сликара и доброг ликовног педагога Кристијана Грипенкерла.

ПајаЈовановиц1Редовне студије сликарства Паја Јовановић је завршио за три године али је наставио да се образује, код истог професора, на специјалном течају за историјско сликарство.

Истовремено се усавршава и у мајсторској класи професора Леополда Карла Милера, у то време веома траженог и хваљеног сликара историјског и жанр сликарства, посебно познатог по сликама са оријенталним мотивима, нарочито из Египта, и убрзо постаје његов најбољи ученик.

Паја Јовановић је на бројним путовањима налазио инспирацију за свој рад. Још као студент је путовао по Црној Гори, Приморју, Албанији, Босни и Херцеговини, јужној и источној Србији, где је радио скице свакодневног живота и обичаја и до детаља бележио пределе, ликове, народне ношње, накит, оружје. Пун утисака, по повратку би стварао дела: “Рањени Црногорац” (за шта је добио царску стипендију), “Гуслар“, “Кићење невесте“, “Арнаут с чибуком“, “Борба петлова“…

Ове слике су га убрзо прославиле у целом свету, а нарочито у Европи која је у то време била веома заинтересована за збивања на Балкану.

Србија се поносила својим младим и славним уметником. Готово свака српска кућа је имала неку његову репродукцијуса темама као што су српска историја или народни живот. А власт, захвална што је по свету проносио и славио историју и културу српског народа, већ 1884. године га је избрала за дописног члана Српског ученог друштва. Четири године касније, 1888. изабран је и за редовног члана Српске краљевске академије.

Од 1895. године Паја Јовановић се посвећује изради историјских композиција и те године добија две значајне поруџбине за Миленијумску изложбу у Будимпешти наредне године – од тадашњег српског патријарха Георгија Бранковића да изради грандиозну историјску композицију “Сеоба Срба” под патријархом Арсенијем ИИИ Чарнојевићем и од вршачког Муниципија, за слику “Вршачки триптихон”. После дугог научног истраживања, путовања и десет месеци преданог рада, уметник је био задовољан.

Међутим, слика се није свидела патријарху због чијих примедби и неслагања, углавном политичког карактера, “Сеоба Срба” није изложена на Миленијумској изложби. На њу је послата само слика „Вршачки триптихон“ – „Косидба“, „Берба“, „Пијаца“, која је тумачена као израз добросуседства Срба, Мађара и Немаца.

Од 1905. године Паја Јовановић се окренуо сликању портрета па је овековечио бројне владаре, политичаре, аристократе, научнике, уметнике, а највише је волео да слика женске ликове. Тада је говорио да слика лепоту.

Урадио је портрете особа као што су српски научник Михајло Пупин, аустријски цар Франц Јозеф (више портрета), црногорска принцеза Милица, краљ Никола, Софија Дунђерски, али и играчице Бергел те више своје његове музе и касније супруге, Бечлијке Хермине Муни Даубер.

Паја Јовановић спада међу најзначајније представнике српског сликарства и типичан је припадник академског реализма. Изузетно богатим опусом, посебно темама из народног живота и историјском тематиком снажно је утицао на ликовно образовање, културу али и родољубље српског народа.

——————————————————————————————————————————-

Slikar srpske istorije i narodnog života, realista Pavle Paja Jovanović (1859-1957) uticao je na obrazovanje, kulturu i rodoljublje svog naroda.

Malo koji slikar može da se pohvali da je u 14. godini života dobio prvu narudžbinu za svoja dela, a tako počinje priča slavnog srpskog slikara Paje Jovanovića. Naime, crkvena opština u Vršcu, gde je živeo, odlučila je da izradu crteža svetitelja za nova zvona za Sabornu crkvu poveri baš njemu.

Tako je još kao adolescent Paja Jovanović dobio prvi posao, a istovremeno i svojevrsnu propusnicu za upis na slikarsku akademiju u Beču.

Po zvaršetku gimnazije, upisuje se na Opšti slikarski tečaj bečke Akademije, a od oktobra iste godine postaje redovan student ove škole kod veoma cenjenog slikara i dobrog likovnog pedagoga Kristijana Gripenkerla.

PajaJovanovic1Redovne studije slikarstva Paja Jovanović je završio za tri godine ali je nastavio da se obrazuje, kod istog profesora, na specijalnom tečaju za istorijsko slikarstvo.

Istovremeno se usavršava i u majstorskoj klasi profesora Leopolda Karla Milera, u to vreme veoma traženog i hvaljenog slikara istorijskog i žanr slikarstva, posebno poznatog po slikama sa orijentalnim motivima, naročito iz Egipta, i ubrzo postaje njegov najbolji učenik.

Paja Jovanović je na brojnim putovanjima nalazio inspiraciju za svoj rad. Još kao student je putovao po Crnoj Gori, Primorju, Albaniji, Bosni i Hercegovini, južnoj i istočnoj Srbiji, gde je radio skice svakodnevnog života i običaja i do detalja beležio predele, likove, narodne nošnje, nakit, oružje. Pun utisaka, po povratku bi stvarao dela: “Ranjeni Crnogorac” (za šta je dobio carsku stipendiju), “Guslar“, “Kićenje neveste“, “Arnaut s čibukom“, “Borba petlova“…

Ove slike su ga ubrzo proslavile u celom svetu, a naročito u Evropi koja je u to vreme bila veoma zainteresovana za zbivanja na Balkanu.

Srbija se ponosila svojim mladim i slavnim umetnikom. Gotovo svaka srpska kuća je imala neku njegovu reprodukcijusa temama kao što su srpska istorija ili narodni život. A vlast, zahvalna što je po svetu pronosio i slavio istoriju i kulturu srpskog naroda, već 1884. godine ga je izbrala za dopisnog člana Srpskog učenog društva. Četiri godine kasnije, 1888. izabran je i za redovnog člana Srpske kraljevske akademije.

Od 1895. godine Paja Jovanović se posvećuje izradi istorijskih kompozicija i te godine dobija dve značajne porudžbine za Milenijumsku izložbu u Budimpešti naredne godine – od tadašnjeg srpskog patrijarha Georgija Brankovića da izradi grandioznu istorijsku kompoziciju “Seoba Srba” pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem i od vršačkog Municipija, za sliku “Vršački triptihon”. Posle dugog naučnog istraživanja, putovanja i deset meseci predanog rada, umetnik je bio zadovoljan.

Međutim, slika se nije svidela patrijarhu zbog čijih primedbi i neslaganja, uglavnom političkog karaktera, “Seoba Srba” nije izložena na Milenijumskoj izložbi. Na nju je poslata samo slika „Vršački triptihon“ – „Kosidba“, „Berba“, „Pijaca“, koja je tumačena kao izraz dobrosusedstva Srba, Mađara i Nemaca.

Od 1905. godine Paja Jovanović se okrenuo slikanju portreta pa je ovekovečio brojne vladare, političare, aristokrate, naučnike, umetnike, a najviše je voleo da slika ženske likove. Tada je govorio da slika lepotu.

Uradio je portrete osoba kao što su srpski naučnik Mihajlo Pupin, austrijski car Franc Jozef (više portreta), crnogorska princeza Milica, kralj Nikola, Sofija Dunđerski, ali i igračice Bergel te više svoje njegove muze i kasnije supruge, Bečlijke Hermine Muni Dauber.

Paja Jovanović spada među najznačajnije predstavnike srpskog slikarstva i tipičan je pripadnik akademskog realizma. Izuzetno bogatim opusom, posebno temama iz narodnog života i istorijskom tematikom snažno je uticao na likovno obrazovanje, kulturu ali i rodoljublje srpskog naroda.

preuzeto sa:https://www.serbia.com/srpski/o-srbiji/poznati-srbi/poznati-umetnici/paja-jovanovic/

Magister