tumblr_mffyid2obE1r6jeqao1_1280

НИКОЛА ТЕСЛА
Биографија Николе Тесле
1.1 Детињство
Никола Тесла је рођен у Смиљану 10. јула 1856. године. Рођен је у поноћ, а над Смиљаном су те ноћи севале муње које ће касније Теслу заокупљати целога живота. Његов отац Милутин био је свештеник Српске православне цркве, мајка Ђука (рођена Мандић) била је домаћица, али веома даровита, спретна, врло интелигентна у кући, али без формалног образовања.

По Теслином казивању, његова се породица раније презивала Драганић. Постоји једна спекулација да Тесле носе презиме по римском насељу Теслеум које се налази близу места Радуч, родног места Николиног оца, а друга је предање у породици да су чланови једне гране пордице добили надимак „Тесла” због њихове наследне особине коју су скоро сви имали, а то су врло широки истурени предњи зуби, који су веома личили на истурено сечиво дрводељне секире – тесле.
Чувен је један од његових првих експеримената – Скок с крова родитељске куће помоћу кишобрана (падобрана) који се умало завршио трагично. Забављао се израђивајући играчке техничког садржаја. На сеоском потоку Ваганцу, израдио је млинско коло, затим ватрогасну штрцаљку, тј. доводну цев која је штрцала воду из потока. А први Теслин изум мотора: „… 16 гундеља вртело је папирни пропелер”! Сам Тесла о подстицају за то каже: „…изгледало је да сам радио под првим инстинктивним импулсом који ме је касније потпуно заокупио – искористити природну енергију да би служила човеку. То сам учинио узевши као средство гундеље, који су у мама крају били права најезда. Натакнуо бих четири гундеља на крстић. добијајући тако приличну снагу”.

1.2 Школовање
Своје школовање започиње у родном Смиљану у немачкој основној школи, наставља га у Госпићу, где завршава основну школу, а затим и нижу реалну гимназију у Раковцу код Карловца. Вишу реалну гимназију похађа у Карловцу (1870-1873). Након гимназије се враћа кући и тешко оболева од колере, болести нечисте воде и уопште прљавштине. Болује девет месеци и често лебди између живота и смрти. Болест му је потпуно обележила живот. Прво, због ње отац пристаје да Никола не треба бити свештеник те пристаје да га пошаље на техничке школе. И друго, одбој према прљавштини и страх од поновног обољевања пратиће Николу читав живот.
Студира технику на Високој техничкој школи у Грацу, али је напушта пре испита на трећој години и никада не завршава студије. По неким изворима Тесла године 1880. у Прагу слуша предавања на Карловом универзитету, али се у тамошњим службеним регистрима не може наћи. Сем за себе је тврдио да није изумитељ него откривач ствари које постоје у природи око нас. А свој успех у откривању приписивао је својој урођеној способности невероватне визуализације ствари, процеса и догађаја. Све своје експерименте би развио и извео у целости најпре у својој глави, и након што би их успешно завршио пренео би их у „наш” свет. Причао је да је ту способност имао од малих ногу и да је била тако јака, да понекад није знао разликовати своје имагинације од стварности. Па је морао руком прелазити испред очију да се увери да ли да што види реалност или његова имагинација.

Истраживачку и проналазачку црту наследио је од мајке, али и образовање које је добио од оца је било од велике помоћи. Састојало се из разних вежби попут погађања туђих мисли, проналажења грешака у начину изражавања, из понављања дугих реченица или рачунања напамет. Ти свакодневни задаци имали су за циљ појачати памћење и просуђивање, а нарочито развијање критичког и аналитичког приступа.
X зраци- Тесла је открио X зраке прије Рентгена. Међутим, пожар у којем је 1895. изгорела цела његова лабораторија спречио га је да то откриће да краја развије.
Е/ Екфрон -Тесли, како се чини, припада и откриће електрона, једно од најважнијих у историји науке, али оно је приписано Џ. Џ. Томсону.

Радио -Тесла је први успешно (и то јавно) експериментисао с радиотелеграфијом. Но, његов помоћник (тј. научник) Маркони отишао је од њега, и сам почео спроводити експерименте са радиотелеграфијом. Наравно, ослањајући се на знање које је сакупио радећи са Теслом. Међутим, након што је Маркони успоставио везу између Ебропе и Америке, то је откриће приписано њему. Када је сазнао да је Маркони добио Нобела, прокоментарисао је то у свом стилу – пустите Марконија, добар је он момак, у свом раду користи најмање 16 мојих патената. Тесла је, додуше, добио судски спор против Марконија, али је Маркони (баш као и Рентген и Томсон) добио – Нобелову награду.

0e4763649debfc1cb6800ae626e431fc

Патентирао је 272 патента у 25 земаља, а само у САД 112 проналазака. Његова писана оставштина има 70.000 до 100.000 страница. Један њен део, нажалост, чува амерички ФБИ те је и даље, због националне сигурности, строго чувана државна тајна. Тесла је имао веома мали број блиских пријатеља. Међу њима су били писци Роберт Андервуд Џонсон, Марк Твен и Франсис Марион Крафорд.
Велика Теслина заслуга је увођење наизменичне струје у широку употребу. Његови изуми заснивани на наизменичној струји постали су темељ целом даљем развоју електротехнике. Остварио је око хиљаду проналазака и патената – пронашао индукцијски мотор, трофазни систем за пренос електричне снаге, генератор и трансформатор за струје високе фреквенције (Теслине струје) сам др. Тесла је, такође, био један од пионира радио-технике: открио је систем за бежично управљање и давање знакова на даљину, пронашао је нови систем осветљења, конструисао је високофреквентне алтернаторе као основу емисионих радио-станица, произвео је непригушене електромагнетске таласе, открио је и патентирао принцип резонанције за радио-везе, изложио идеју о интерпланетарним телекомуникацијама помоћу ултракратких таласа, замислио је у целини радарски систем. Тесла је, заправо, отац Интернета, даљинског управљања, крстарећих ракета, у корену америчког програма „рат звезда” су његова открића, у његовим визијама били су возови који лебде на електромагнетном пољу, телевизор, авиони који вертикално полећу …

1.3. Запослење
1.3.1 Будимпешта
Након (несвршеног) студија, одлази у Будимпешту и запошљава се у Централној телеграфској агенцији Угарске и учествује у изградњи прве телефонске централе у том граду, те две године ради на ширењу телефонске мреже.
За историју електротехнике значајно је да тамо долази до открића ротирајућег магнетног поља у фебруару 1882. године.
До Теслиног открића ротирајућег магнетног поља електротехника је користила само механизме једносмерне струје, а тек је решењем овог проблема, који га је дуго времена заокупљао, отворио могућност израде мотора наизменичне струје, а самим тим и њену широку примену. Ово генијално Теслино откриће темељ је технике наизменичних струја које и данас у његовом систему производње, преноса и употребе електричне енергије превладавају у свету.

1.3.2 Париз
Након Будимпеште запослио се у Едисонову компанију (Continental Edison Company) у Паризу. Године 1883. на задатку у Стразбуру изван радног времена открива ротирајуће магнетно поље и конструише први индукцијски мотор.
Први свој наизменични електромотор (двофазни) израдио је Тесла у Страсбоуру и на свој 27. поруке Фацебоок 10.07.1883. демонстрирао је његов рад у својој лабораторији. Користећи се фазним помаком код двофазне струје,„кашњењем” једне фазе за другом, Тесла је произвео електромагнетно поље чији смер севера није константан него се мења у једном кружном циклусу – ротира. Данас се 90% свих електромотора у свету користе за свој рад са Теслиним ротирајућим магнетним пољем.

1.3.3 Њујорк
Године 1884. у јулу одлази у САД где се, на препоруку, запошљава у седишту Едисонове компаније. Едисон је Тесли обећао 50.000 долара за унапређење рада његове централе, а када је Тесла успешно обавио задатак, Едисон избегава исплату речима: „Кад постанеш прави Американац знаћеш препознати амерички виц“. Шокиран и разљућен Тесла одмах даје отказ. Након Едисона две је године радио обичне послове попут копања канала, а 1887. оснива сопствену лабораторију. Те и идуће године долази до неких од својих најважнијих открића: вишефазни систем наизменичних струја, једнофазни и вишефазни електромотор, вишефазни трансформатор и још 20 других. Након тих изума дошло је до правог „рата” између Тесле и Едисона, односно Теслиног концепта наизменичне струје и Едисонове једносмерне.

Теслине патенте откупљује познати амерички предузетник,и сам изумитељ, Џорџ Вестинхаус, који ће пројектом рађеним на основу Теслиних проналазака победити на конкурсу за изградњу најсавременије и највеће хидроцентрале тога времена – хидроцентрале на Нијагариним водопадима коју су и изградили 1888.године. На прагу електране генератори су давали напон од 2200 волти. Ова централа, прва савремена хидроелектрана у историји, означава велику победу Теслиног система наизменичне струје, који, за разлику од Едисоновог, омогућава пренос великих количина електричне енергије на даљину. 1893. године на Светској изложби у Чикагу експериментом с металним јајетом Тесла је на популаран начин демонстрирао један од учинака ротирајућег магнетног поља, поставивши метално јаје да се ротирајући усправи на свој врх.

1.3.4 Колорадо Спрингс
Можда најважније експерименте Тесла је обавио 1899. у Колорадо Спрингсу где је проучавао високонапонске високофреквентне струје, истраживао бежичну телефонију, бежични пренос енергије – том је приликом палио јавну расвету у удаљеним местима усред бела дана, да до данас вероватно никоме није јасно како – и доказао да је Земља проводник. Такође је упалио 200 сијалица које нису биле повезане жицом на удаљености од 40 километара, које су свака појединачно осветљавале круг од 41 метар око себе. У Колорадо Спрингсу, где је боравио од маја 1899. да ране 1900., Тесла је дошао до вероватно свог највећег открића – стационарних таласа. Помоћу овог открића доказао је да Земља може послужити као проводник и може реаговати као звучна виљушка на електричне вибрације на одређеној фреквенцији.

1.3.5 Повратак у Њујорк
Након повратка Тесла жели изградити сличан торањ на Лонг Ајленду који би постао прва радио станица на свету, при чему моли банкара-милионера Џ.П.Моргана да му финансира рад. Међутим, када је овај сазнао да Тесла ради на експерименту који би омогућио бежичан пренос енергије, Морган – поносни власник многих рудника бакра, одлучио га је финансијски напустити. Због насталих финансијских проблема експерименте је Тесла морао прекинути. Тесла никада није превише држао до новца, његов рад му је био најважнији.

1.4 Последњи дани

Своје последње године Никола Тесла је провео као и већину свог живота – радећи. Међутим, и даље је становао у хотелу а од породице најближи му је био сестрић Сава Косановић. Човек би помислио да би неко као што је Тесла, ко је толико учинио за човечанство, био довољно разуман да се обезбеди за старост. Тај који тако мисли не зна какав је човек Тесла био. Њему је све друго било прече од новца. Он је био тај који се одрекао надокнада на које је по уговору са Вестингхаусом имао права. Те надокнаде нису биле нимало наивне своте. Данас би проценат тих надокнада, које је требао да добија на основу права на патенте, могао да изгради огромну финансијску империју. Међутим , чак сам када је у позним годинама свог живота остао без средстава за живот тешко су га убедили да прима скромну пензију од југословенске владе. Био је исувише поносан за тако нешто.
Ипак, Тесла није клонуо духом и није се искључивао из јавног живота. Користио је поједине прилике у којима се обраћао јавности, пре свега југословенској. Искрено и јавно се залагао за заједништво Срба, Хрвата и Словенаца како у домовини тако и у Америци. Други светски рат је почео када је Тесла имао осамдесет три године. Научник је тада своју интелектуалну снагу усмеравао ка ангажованости око међународних политичких проблема. Априла 1942. се преко Саве Косановића обратио јавности писмом „Мојој браћи у Америци”. У писму је позвао све југословенски орјентисане народе у Сједињеним државама да се одазову позиву председника Рузвелта да би се испунио ратни план производње. Апел је наишао на одзив и подршку свих људи којима је био упућен. Те исте 1942. године Тесла се последњи пут појавио у јавности. Наиме, југословенски краљ Петар II Карађорђевић је јуна те године био у Вашингтону у посети америчком председнику, тражећи помоћ за борбу против окупатора. Како је желео да се сретне са Теслом отпутовао је у Њујорк где је Друштво америчких пријатеља Југославије краљу приредило пријем. Тесла је био позван, али није могао да дође због болести. Зато је краљ дошао у његов апартман у хотел Њујоркер. Након посете млади краљ је у свом дневнику написао да су Теслине речи биле дирљиве и да су обојица плакали. Након тога Тесла је остао потпуно сам са својим списима. У соби 3327 на 33 спрату хотела „Њујоркер” у Њујорку 7. јанура 1943. око 22 сата и 30 минута, у осамдесет шестој години Теслин животни пут се завршава, од последица срчаног тромба. Пар дана по Теслиној смрти, Информациони центар Југословенске краљевске владе издао је саопштења о смрти дајући сажет приказ Теслиних достигнућа и протокол службе и сахране. Тим поводом, градоначелник Њујорка Ла Гуардија је рекао: „Умро је Никола Тесла. Умро је сиромашан, али је био један од најкориснијих људи који су икада живели. Оно што је створио велико је, како време пролази, постаје још веће”. Тесла је рођен у 19. веку, умро је у 20., али многи сматрају да је 21. век Теслин.

1.5 Сведочанства
Посмртни остаци Николе Тесле пренети су на гробље Кемпбел. Протокол је предвидео да се опело одржи 12. јануара у катедрали Св. Јована Богослова. Бискуп Менинг је одржао уводну и последњу молитву на енглеском језику. Опело је у име Српске православне цркве и одсутног владике Дионисија, поглавара СПЦ у САД, наставио на српском језику прота Душан Шуклетовић, старешина храма Св. Саве у њујоршкој парохији. Ожалошћени чланови породице, присутни на сахрани, били су Сава Косановић и Никола Трбојевић.
Неколико дана касније Теслини посмртни остаци су кремирани. Урна са пепелом овог великог научника је 1957. године пренесена у Београд након чега је, по жељи Теслине фамилије и консултација са професором Вељком Кораћем, смештена у Музеј Николе Тесле где се и данас налази.

II Стваралаштво
2.1 Први изумитељски напори
Никола Тесла се још као дечак истицао својим маштовитошћу и сналажљивошћу. До своје шесте године већ је иза себе имао мноштво „изума”, којима је успевао задивити своје вршњаке, па ево једне такве ситуације испричане од самог Тесле: „Један од другова са којима сам се играо је дошао да прибора за пецање, што је изазвало право узбуђење у селу и следећег јутра су сви кренули у лов на жабе. Једино сам ја остао сам и напуштен, пошто сам се посвађао са тим дечаком. Никада раније нисам видео праву удицу и замишљао сам је као нешто чудесно, нешто што има нарочита својства и очајавао сам што и ја нисам са осталима. Нужда ме је натерала, па сам некако прибавио комадић неке гвоздене жице, помоћу два камена зашиљио сам врх на једном крају, савио жицу у одговарајуци облик и причврстио је за јак канап.Потом сам исекао дугачак штап, нашао неколико мамаца и сишао до потока где је било мноштво жаба. Ниједну нисам успео да уловим, и скоро сам се обесхрабрио, када ми је синула идеја да празну удицу зањишем фор испред жабе која је седела на пању. У почетку се мало уплашила али мало – помало, очи су јој се закрвавиле, жаба се надула, и удвостручила своју величину и прождрљиво загризла удицу. Одмах сам је се извукао. Поновио сам исти поступак више пута и метод се показао непогрешивим. Када су моји другови, који упркос доброј опреми, ништа нису уловили, дошли ради до мене, позеленели су од зависти. Дуго сам чувао своју тајну и уживао у монополу, док коначно нисам пред божићним расположењем попустио. После тога сваки дечак је могао учинити исто, па је следеће лето било катастрофално за жабе”.
Правио је разне играчке, од мачева, преко разних пуцаљки, алија те његове играчке су му доносиле само батине, и биле криве за многе разбијене прозоре и уништене летине. Међутим, једном је и као мали постао славан у очима одраслих.
„Један предузимљив, млад трговац основао је ватрогасну бригаду. Купљена су нова ватрогасна кола, набављене униформе и увежбани људи за рад и за параду. На колима је уствари била пумпа на којој је радило шеснаесторо људи и била је дивно офарбана црвеном и црном бојом. Једног поподнева организована је јавна проба и машина је транспортована до реке. Целокупно становништво је дошло да присуствује великом спектаклу. По завршетку свих говора и церемонија издата је команда да се пумпа вода, али из цеви није потекла ни кап. Професори и стручњаци су узалуд покушавали да пронађу у чему је проблем. Неуспех је био потпун када сам ја ступио на сцену. Моје знање о механизму није било никакво, а готово исто толико мало знао сам о ваздушном притиску али инстиктивно сам се сетио усисне цеви у води и схватио да је она запушена. Када сам угазио у реку и ослободио цев, вода је појурила из ње и поквасила многа недељна одела. Ни Архимед који је трчао го кроз Сиракузу и из пре свег гласа викао „Еурека”, није оставио већи утисак од мене. Носили су ме на раменима и био сам јунак дана.

Слика 2. Теслина кућа у Госпићу
И на крају још један занимљив јуначки поход Николе Тесле, због кога је његов амиџа престао причати с њим, иако је био још дечак.
„Ево, споменућу једно од мојих јуначких дела са тим античким ратним оружјем које ће се читаоцу учинити готово невероватним. Вежбао сам док сам се шетао са ујаком поред реке. Сунце је било на заласку, а пастрмке су биле разигране и с времена на време понека би искочила из воде, а њено светлуцаво тело би се оштро оцртало на истуреној стени на другој страни обале.
Наравно, сваки би дечак могао да погоди рибу под таквим условима, али сам ја преузео на себе тежи задатак и до најситнијих појединости испричао ујаку шта смерам. Намеравао сам да из праћке испалим камен тако да погодим рибу, прибијем је уз стену и пресечем надвоје. Речено – учињено. Ујак ме је погледао преплашено и узвикнуо готово ван себе: „Одлази Сатано”! ја тек после неколико дана је поново проговорио са мном”. Ово су само три примера од многих, али и они су довољни да покажу да није било изумитељског инстикта у Тесли, он не би ово могао да исприча јер не би био међу живима…

2.2 Рат струја
Крајем 19. века почела је шира употреба електричне енергије. Иако је у то време била нови феномен, њене погодности су привлачиле све већи број потрошача. Упоредо са ширењем електричних мрежа повећавао се и број проблема везаних за њен пренос и дистрибуцију.
Проблеми су произилазили из цињенице да је у употреби била једносмерна струја (DC-direct current) која је имала своје мане. На електричним водовима дужина и од само једног километра падови напона су били превелики, било је великих губитака при транспорту електричне енергије. Затим, није било могуће једним електричним водом довести различите напоне до потрошача који су тако нешто захтевали. На примјер, неким фабрикама је био потребан један напонски ниво за осветљавање, и други за покретање мотора. То је изискивало засебне водове, што је пак значајно повећавало трошкове преноса овог све траженијег вида енергије.
Услед новонасталих проблема јавила су се два супротна виђења решења. На једној страни били су поборници наставка кориштења једносмерне струје међу којима је био и Томас Едисон. Њихово решење предвиђало је смештање производње близу потрошача, тако да би било непотребно користити дугачке водове. У другој групи инжењера и бизнисмена, међу којима је био Никола Тесла, имали су другачије мишљење. Они су сматрали да је било неопходно увођење потпуно новог система производње, преноса и дистрибуције електричне енергије. Тај систем, који су они заговарали, заснивао се на Теслином бишефазном систему наизменичне струје (AC-alternating current). Ова два супротна мишљења су изродила сукоб који је у историју ушао под називом „Рат струја”. Тај сукоб је од два сарадника Тесле и Едисона створио два противника. Тесла је 1882. године почео да ради у Едисоновом огранку у Паризу. Две године касније, 1884. по доласку у Америку, Тесла је наставио рад за Едисона у његовој лабораторији у Њујорку. Иако су им се идеје сукобљавале Тесла је изузетно ценио Едисона. Различити погледи на будућност електрификације између ове двојице генија условили су њихов разлаз. Права је штета што се то догодило, јер ко зна какве би се благодати за човечанство изродиле из њихове сарадње. Већ 1885. двадесетдеветогодишњи Никола Тесла основао је своју сопствену компанију „Tesla Arc Light Co”.У својој лабораторији је радио на усавршавању својих проналазака и на стварању нових. Од напуштања Едисона па до 1888. године Тесла је патентирао велики број проналазака из области полифазних струја. Увидео је да постојеће проблеме у преносу електричне енергије наизменична струја може да реши, пре свега због лакоће којом се могу мењати напонски нивои помоћу трансформатора. Такође, погодност у дистрибуцији је била у томе што се за неку снагу при великим напонима имала релативно мала струја, а како величина струје највећим делом утиче на губитке електричне енергије при преносу, ово је било изузетно повољно. Тесла је своја открића и сазнања представио 16. маја 1888. Пред Америчким институтом електроинжењера, када је одржао предавање: „Нови систем мотора и трансформатора наизменичне струје”. Исте године Џорџ Вестингхаус, и сам проналазач и предузетник, откупио је Теслине патенте у области полифазних струја, видећи у њима решење за проблеме који су се јављали при коришћењу једносмерне струје. Тесла је написао: „Џорџ Вестингхаус је за мене био једини човек на свету који је у датим околностима могао да преузме мој систем наизменичних струја и да добије битку против предрасуда и моћи новца. Он је био величанствени пионир, један од истинских светских племића којим се Америка може поносити и коме свет дугује бескрајну захвалност”. У наредне две године Тесла је, уз помоћ Вестингхаусових инжињера, усавршавао своје патенте како би их подесио за практичну реализацију.
Уласком у партнерство са Вестингхаусом и производњом генератора и мотора наизменичне струје, није све било готово. Моћна пропаганда, којој су поборници једносмерне струје прибегавали, била је на њиховој страни. Да би доказали да постоји опасност од наизменичних струја Едисон и његови сарадници су убијали наизменичном струјом разне животиње, а ово је кулминирало егзекуцијом једног слона. Снимак овог догађаја, Едисон је приказивао на скуповима на којима је говорио против наизменичне струје. Страх од новог и мало познатог био је његов савезник. Едисон је имао обичај да каже да је једносмерна струја као река која мирно тече и улива се у океан, а наизменична струја као бујица која руши све пред собом и плави преко насипа. Ипак прогресу се није могло стати на пут. Поводом прославе 400 година од Колумбовог открића Америке, у Чикагу је 1893. године приређена прва свеелектрична светска изложба.

За посао освјетљавања су се пријавиле Џенерал електрик (Генерал Елецтриц), компаније која је у међувремену преузела Едисонову компанију сам Вестингхаусова компанија. Цена коју је Џенерал електрик доставио била је милион долара. Највећи трошкови су се односили на бакарне проводнике који би се користили за пренос једносмерне струје. Њихову понуду покопала је Вестингхаусова која је била упола мања. Светску изложбу је 1. маја 1893. године свечано отворио тадашњи амерички председник Гровер Кливленд. Укључивши стотину хиљада шљаштећих лампи осветлио је цело сајмиште, а призор који се тада могао видети на сајмишту јасно је дао до знања посетиоциома да је будућност електрике у наизменичној струји. „Град светла” је био дело Тесле и Вестингхауса, а напајало га је око девет мегавата електричне енергије добијене из генератора такође смештених на сајму. У Великој хали електрике Тесла је поносно приказао свој полифазни систем производње и преноса наизменичне струје. Тај сајам је посетило 27 милиона људи који су били сведоци победе Теслиних изума у „Рату струја”.
Након овог догађаја више од осамдесет процената потраживаних електричних уређаја били су везани за наизменичну струју. Од одустајања од једносмерне струје ипак није у потпуности дошло. Потрошачи који су били у мрежи једносмерне струје користили су је и даље, али су временом и они полако прелазили на AC систем. Последњих 1600 потрошача, са Менхетна, искључена су са DC мреже 2005. године. Једносмерна струја се користи и у многим преносним уређајима који захтевају употребу електричне енергије смештене у батеријама. У електричној мрежи, за производњу и дистрибуцију електричне енергије, која чак и данас узима све више маха, преовладава употреба наизменичне струје. Највеће заслуге за то припадају свакако Николи Тесли.

naucnici-i-rat-struja-4

2.3 Сан једног генија (Нијагарини водопади)
Мало је људи на овом свету који се могу похвалити да су у свом животном веку остварили замисли које су имали у детињству. Никола Тесла је један од њих. Он се још у младости истакао бујном маштом и имао је веома добар начин сагледавања проблема, ма какви они били. Тесла је први пут чуо за Нијагарине водопаде још у такозваној припремној основној школи коју је похађао у Госпићу од 1866. до 1870. У тој школи је добио прва знања из области механике, која га је изузетно заитересовала. Поготово је био заинтересован за хидраулику и употребу водених турбина. О опису Нијагариних водопада, који је нашао у некој књизи касније је записао: „Био сам очаран описом Нијагариних водопада који сам пажљиво прочитао – а у машти сам замислио велики точак који покрећу ови слапови. Рекао сам ујаку да ћу отићи у Америку и тамо остварити свој пројекат. А тридесет година касније, видео сам како се моје идеје остварују на Нијагари и дивио се недокучивој тајни ума”.
Огроман потенцијал, који ови водопади поседују, одувек је привлачио људе да га искористе. Први напор ка томе је учињен још давне 1759. године када је извесни Данијел Јончерс саградио мали канал изнад водопада користећи га за покретање своје пилане и тако директно користио механичку снагу воде. Ипак, све до 1881. године, такви канали нису се користили за производњу електричне енергије.

Тада је први значајни подухват електрификације Нијагариних водопада извео Џејкоб Шулкоф. Помоћу снаге природе произведено је довољно електричне енергије за осветљавање водопада и оближњег села. За ту сврху, односно за производњу и пренос, коришћена је једносмерна струја, и из тог разлога је употреба електричне енергије ограничена на максималне удаљености до 3 километара од електране. Дуго је тражено решење овог проблема, а једно време је била актуелна и награда од 100 000 долара за оног ко би решио проблем преноса електричне енергије на веће даљине. Захваљујући Теслином проналаску полифазног система наизменичних струја, могућности коришћења значајног потенцијала овог природног рудника снаге су се вишеструко повећале.
Сам Тесла је био много узбуђен због могућности да му се оствари сан из детињства. Свом рођаку по мајци, Сими Мајсторовићу, је у то време (2. јануара 1893.) написао у писму: „Радим да би узели мој систем мотора у великим трансмисијама силе на Нијагари који се сад изводе, а пун сам наде да хоће”.
Те исте 1893. године после Светске изложбе у Чикагу, донета је одлука о начину искоришћавања хидропотенцијала Нијагариних водопада. То је била уједно и одлука којој се и сам Тесла надао. Међународна комисија за Нијагарине водопаде, на чијем челу је био чувени физичар Лорд Келвин, је 1893. године прихватила понуде компанија које су предложиле употребу Теслиног полифазног система.

Прва електрана изграђена је око 2.5 километара узводно од водопада. Августа, 1895. године ова електрана је испоручила прву електричну енергију да суседног града Нијагарини водопади. Прави подвиг ових пионира је забележен одмах следеће године. Пошто је Вестингхаусова компанија ангажована на имплементацији система преноса, заснованог на систему наизменичних струја, успостављен је далековод до града Бафала. Удаљеност је била 35 километара од електране. Кориштени су трансформатори снаге око
један мегават, а напон на далеководима је износио једанаест хиљада волти. Шеснаестог новембра 1896. око поноћи у Бафалу је стигла прва количина електричне енергије. Ово је представљало први пренос електричне енергије на даљину у комерцијалне сврхе. Прву снагу испоручену Бафалу, 750 киловата, добила је градска железничка компанија, али је убрзо локална електрична компанија добила пет пута веће поруџбине од становника Бафала.

tesla-4

Број генератора се касније повећао, у наредних пет година, на десет од првобитних три, а мрежа се продужила до Њујорка. Електрична мрежа се ширила градом, а Бродвеј је сијао обасјан електричним светиљкама напајаним наизменичном струјом. Чак и је и Едисонов DC систем у Њујорку углавном замењен.
Ипак, није све било на месту. Мукотрпни сукоби Вестингхаусове и Едисонове компаније осиромашиле су обе стране и Џорџ Вестингхаус се обратио Тесли за помоћ. Наиме, Никола Тесла је, према уговору о продаји патената сачињеном са Вестингхаусом, требао да добија по 2,5 долара за сваких 750 вати који би потекли из његових изума. Ово би значило банкрот ионако доста осиромашеног Вестингхауса. Тесла је свој уговор поцепао у знак захвалности човеку који је разумео његово визионарство. Иако је био једнако заслужан за успех Нијагаре, плодове свога рада није могао да убира. Касније у животу та врста признања, када је и сам био у финансијским проблемима, би му добро дошла. Данас на Нијагари, која је у светским размерама међу већим изворима хидроелектрике, постоји више електрана, како на канадској тако и на америчкој страни. Укупна производња достиже бројку од 4.4 милиона киловата електричне енергије. На Нијагариним водопадима се на америчкој страни, са правом, налази споменик Николи Тесли, идентичан испред Електротехничког факултета у Београду. Поводом 150 година од рођења овог истакнутог научника канадске власти су прихватиле предлог цркве Светог Ђорђа, која се налази у Онтариу, да и на својој страни поставе споменик овом врхунском човеку, једном од титана међу научницима.

2.4 Најзначајнији изуми
Никола Тесла је захваљујући својим изумима постао светски научник. Колико је тачно Теслиних проналазака било, сувишно је говорити. Неки изуми су наишли на разумевање патентне комисије и били заведени у америчком патентном заводу. Међутим, доста њих је остало непатентирано. Тесла се бавио електротехником у разним областима, где год је постојала и најмања могућност за њену примену. Због тога постоји разноврсност области Теслиних проналазака. Ту спадају најприје електротехника, а одмах затим и машинство. Теслини проналасци су такође били примењивани и у областима телекомуникација и медицине. Неки од најпознатијих изума су: Теслин трансформатор (и генератор), струја високе фреквенције (познат као Теслин осцилатор); индукциони мотор (познат као асинхрони мотор); теледириговани чамац (чамац са даљинским навођењем); сијалице; пренос електричне енергије на даљину бежичним путем.

Свакако највећи допринос електротехници је из области енергетике. Тесла је измислио наизмјеничну струју.
Наизменична струја има велике предности над једносмерном. Једна од предности јесте смањење губитака приликом преноса електричне енергије од електрана до крајњих потрошача, што је веома важно. Губици у преносу зависе од квадрата јачине струје, односно губици расту са квадратом струје. Зато је потребно имати што мању струју кроз преносну мрежу. Наизменичну струју је најлакше умањити уградњом трансформатора који подижу напон, а самим тим смањују струју, јер њихова снага зависи од производа напона и струје.
Тесла је узео три калема и просторно их померио за трећину круга, тако да је добио систем приказан на следећој слици.

fs

Slika 7. Систем калемова за добијање обртног поља
Кроз те калеме је пропустио своју наизменичну струју. Да би видео шта је урадио, узео је једно јаје (вештачко наравно) и ставио га унутар система. Јаје је почело да ротира око своје аксијалне осе и то на свом врху. Овакав систем три калема се назива трофазни систем. Трофазни систем наизменичних струја најлакше ствара обртно електромагнетно поље, на чијем принципу и данас раде асинхрони (индукциони) мотори, који не морају имати проводнике на свом ротору.
Како наизменична струја мења своју вредност током времена, она је у једном тренутку једнака нули. Ова чињеница олакшава искључује струје, што је такође битно за очување опреме, јер струје могу бити веома велике. Иначе, струја у току једне периоде (која траје 20мс или педесети део није) три пута буде једнака нули. Као „други” битан проналазак, исто толико важан, јесте Теслин индукциони мотор, данас познатији као асинхрони мотор. Мотор има улогу да електричну енергију коју доводимо на крајеве његовог статора, претвори уз помоћ електромагнетног обртног поља у механичку енергију која се манифестује обртањем ротора.
Како асинхрони мотор ради?

Врло једноставно. На кралемове статора се доводи наизменична струја која ствара променљиво електромагнетно поље. Када се неки проводни елемент (парче гвожђа, бакарни проводник и др.) нађе у променљивом електромагнетном пољу на његовим крајевима се индукује електромоторна сила (емс) и кроз њега протичу струје. Када кроз проводник протиче струја, на њега делује сила која тежи да га помери. Ово се управо одиграва у гвожђу и на проводницима. Зашто је Теслин индукциони мотор тако посебан?
Посебан је зато што на његовом ротору нема намотаја (као и на моделу Теслиног јајета), на ротор се ипак окреће.
Дакле , Теслин индукциони мотор се састоји од:
1. магнетног кола (гвожђе статора и ротора),
2. електричног кола (бакарни намотаји на статору).
Први Теслин индукциони мотор био је двофазни и без жљебова по унутрашњем обиму статора. Ово није било добро, јер сва сила која је требала да покреће ротор деловала је на проводнике уместо на магнетно коло ротора. То је био велики проблем, јер те силе нису мале. Овај Теслин мотор у почетку, био је напајан наизменичном струјом од 133Hz. Био је конструисан са истакнутим половима. Са Вестингхаусом је склопио уговор од 250 000 $ + 2,5$ /КС (долара по коњској снази). Наравно, ово није дуго трајало, па је Тесла морао да се одрекне додатка од 2,5$ /КС на захтев (молбу) Вестингхауса који је већ почео да грца у дуговима.
fss
Данас се асинхрони мотори израђују за велике опсеге снага и брзина. Могу бити снаге до неколико десетина МW, а брзина обртања може достићи брзине од приближно 3000 обртаја у минути. Битна особина ових мотора је у томе што повлаче из мреже од 6 до 10 пута веће струје од номиналне коју има при сталном раду. Ово је веома тежак удар за мрежу. Зато се асинхрони мотори пуштају у рад преко неких додатних уређаја. Савремени асинхрони мотори се сада израђују углавном као трофазни. Око 99% мотора данас у свиету су трофазни и једнофазни асинхрони мотори. Поред асинхроног мотора са кавезним ротором, постоји и мотор са намотаним ротором који има намотаје од бакра на свом ротору.
Након раскида уговора са Вестингхаусом, Тесла почиње рад у области струја високих фреквенција. Направио је калем састављен од неколико резонантних осцилаторних кола. Тесла је конструисао много различитих осцилатора који се доста разликују у конструкцији.

194975535957834dbeb466d190234004_v4_big

Први Теслин калем је био направљен од стаклене посуде димензија 6 x 8 инча са 60 до 80 навоја. У њему се налази примар који се састоји од 8 до 10 навоја, и цела комбинација је потопљена у посуду са минералним уљем. На основу ранијих истраживања других научника, Тесла је развио серију различитих калема који су давали струју високог напона и високе фреквенције. У већини својих експеримената користио је машине које је сам изумео. Први калемови су радили на принципу пробоја у зони електричног лука (ваздушни простор који се налази између кугластих електрода). Ово се исто може постићи применом Рамкорфовог калема, два кондензатора и још једног специјално конструисаног намотајаизмеђу чијих крајева се дешава пробој.
Рамкорфов калем се напаја из главног извора и на његове крајеве су равно везана два кондензатора. Испред њих, а паралелно Рамкорфовом намоту налази се простор електричног лука. Електроде на којима се одвија електрично пражњење су најчешће у облику кугли, мада је Тесла користио разне облике електрода (шиљак, плоча). Кондензатори су направљени од покретних плоча које су потопљене у уље. Што су плоче биле мање то је пражњење било учесталије. Оне су, такође, смањивале и велику самоиндуктивност секундарног намота.

gg

Кондензатори су затим везани на по један примар, другог, специјално дизајнираног намота. Оба примара имају по 20 навоја гумом изоловане жице. Секундар има 300 навоја свилом изоловане жице.
Каснији Теслини осцилатори су били већи, и радили на много већим напонским нивоима. Кондензатори су били већи и потопљени у уље како би се умањила корона. Уље је користио и као изолацију намота трансформатора.
Модерни осцилатори користе бифиларно мотане намотаје на ваздушном језгру. Овај резонантни трансформатор генерише високи напон на радио фреквенцијама. Намотај достиже велики напон користећи енергију једног резонантног кола (примара) преносећи је на друго резонантно коло (секундар). Такође, модеран Теслин осцилатор је дизајниран да генерише дугачке електричне лукове, док је Теслин први осцилатор био конструисан за бежичну комуникацију и пренос снаге.
Тесла се доста бавио радио техником. Један од битнијих радова била је елиминација сметњи у радио везама. Тесла је знао да се природне и вештачке сметње простиру кроз земљу и ваздух на потпуно исти начин, и да и једне и друге мане могу да генеришу и хоризонталне и вертикалне електромоторне силе (емс). У ваздуху се потенцијал повећава око 50V по стопи у вертикалном правцу, и зато настаје напонска разлика од 20 или чак 40 000V између горњег и доњег краја антене. Масе наелектрисане атмосфере које су стално у покрету изазивају струју у проводнику која није уједначена, већ прилично хаотична, што производи импулсни шум у осетљивој телефонској слушалици. Што је виши терминал и већи простор испуњен жицама ефекат за јачи. Тај ефекат је чисто локалног карактера и мало има везе са правим проблемом.

Године 1900. Тесла је усавршавао свој бежични систем, а један модел апарата је имао 4 антене. Антене су пажљиво подешене на исту фреквенцију и паралелно повезане у циљу повећања пријема из било ког правца. Када је покушао да утврди позицију извора пренесених импулса, сваки дијагонално постављен пар био је посебно везан серијски са примарним калемом за побуђивање кола детектора. У првом случају звук у телефону је био доста јак, док га у другом случају уопште није било као што је Тесла и очекивао. Две антене су неутрализовале једна другу, али су се статичке сметње јављале у оба случаја. Кориштењем пријемника који су уземљени на два места, сметње које су последица наелектрисања ваздуха поништавају се, и подложност осталим врстама сметњи редукује се на половину због усмеривачких карактеристика кола.
Тесла је 1896. године конструисао један уређај који је могао да обавља више операција. Тај уређај се први пут појавио 1898. године и изазвао је највећу сензацију као ниједан његов изум до тада. То је био бродић на даљинско управљање без жица. Њиме се управљало са дејством више кола, тако да је свака интерференција била искључена. Најчешће је користио пријемна кола у облику петљи кондензатора.

Тих дана конструисан је још један телеаутоматски брод. Кретање брода се контролисало помоћу више завојака постављених у утробу брода који је потпуно херметички затворен и могао је да зарони. Апаратура коју је конструисао била је слична као и у првој верзији брода, само са малим додацима.
Тесла је доста радио на систему за бежични пренос електричне енергије, тј. на пренос електричне енергије кроз природни медијум (земља, ваздух). Те експерименте је обављао у својој лабораторији у Колорадо Спрингсу.
Тесла је адаптирао један од својих пријемних трансформатора у намери да експериментално одреди електрични потенцијал Земљине кугле и да одреди његове учестале и случајне промене. У секундарно коло трансформатора била је укључена специјална направа која се сама враћа у почетно стање, а управља радом региструјућег инструмента. Примарно коло је било једним крајем спојено са земљом и са једним уздигнутим крајем чија се капацитивност може подешавати. Промене потенцијала су изазивале електричне ударе на примару, они су производили струје у секундарном колу, а сразмерно тим струјама деловао је региструјући инструмент преко своје специјалне направе. Утврђено је да Земља буквално трепери од електричних вибрације. Тада је Тесла са својим помоћником Левенштајном експериментално доказао постојање стационарних таласа за које је и сам мислио да тако нешто није могуће. Дакле, наша планета се и поред тако огромних димензија понашала као један проводник ограничених димензија. Ово је био основ Теслиног размишљања о могућности слања телеграфских порука без жица на било коју даљину, па чак и преношења енергије у неограниченим количинама на било коју удаљеност на Земљи и то без икаквих губитака.

2.5 Истраживање на пољу струја високих фрекфенција
Након свог епохалног открића – обртног магнетног поља (1882. године) и патената из области полифазних струја, Никола Тесла је своја истраживања усмерио ка једној другој области. Наиме, желео је да оствари пренос електричне енергије без губитака, који се неминовно и доминантно јављају услед постајања отпора у проводницима. Тај свој наум је и јавно најављивао.
Своја истраживања на овом пољу је првобитно започео у лабораторији на Петој авенији, али је та лабораторија уништена у пожару 1895. године. Тај губитак је за Теслу био огроман. Осим губитка важних списа, у ватреној стихији су нестали и сви инструменти, апаратура и алат који је Тесла користио у својим истраживањима. Овакав губитак би највероватније потпуно психички сломио поједине истраживаче, али будући да је Тесла био посебна врста људи њему се то није десило. Он је сву своју апаратуру, калемове, трансформаторе, шеме веза, држао у својој глави, тако да је, у својој новој лабораторији у Хјустон улици у Њујорку, из главе кренуо у реконструкцију свега уништеног. Ту је, уз помоћ високофрекфентног трансформатора пречника калема 244cm стварао напоне од два до четири милиона волти. Ипак, урбана средина града Њујорка није одговарала потребама Тесле и његовим експериментима. Из тог разлога, 1898. године почела је потрага за одговарајућом локацијом. Уз помоћ адвоката Леонарда Куртиса, почетком 1899. године изабрана је висораван на Пајкс Пику у близини Колорадо Спрингса. Такође су била обезбеђена потребна новчана средства и електрична енергија која је напајала нову лабораторију. У то време Тесла је био звезда у успону, увек праћен новинама. Ту медијску пажњу он је зналачки користио за саморекламирање. Пре одласка у Колорадо, Тесла је у свом истраживачком раду имао доста времена посвећеног области високофрекфентних струја. Открио је да такве врсте струја имају карактеристична физиолошка дејства на људе, те да је могуће примјенити их у медицини. Такође је на својим предавањима приказивао дејство високофрекфентних струја на цеви испуњене гасом. Цеви испуњене разређеним гасом би светлеле иако не би биле спојене жицама са извором струје. Овакви експерименти су били први тог типа, односно примери бежичног преноса електричне енергије и почетак једне нове ере у Теслиним истраживањима.

image

2.5.1 Колорадо Спрингс
Већ 2. јуна Теслина лабораторија је била оперативна, односно спремна за рад. Експерименти су најчешће били извођени ноћу јер је тада Тесла располагао електричном енергијом коју му је обезбеђивала Електрик сити компани. Све је рађено у потпуној тајности, односно приступ лабораторији је, осим Тесли, био дозвољен још само његовим сарадницима. У периоду од 1. јуна 1899. до 7. јануара 1900. Године, Тесла је највише пажње у својим истраживањима посвећивао генератору високофрекфентних струја, пријемницима за мале сигнале и различитим интересантним мерењима. Помоћу свог високонапонског осцилатора развио је напоне реда десет милиона волти. Спектакуларни експерименти су били видљиви километрима унаоколо. Након свих својих испитивања и истраживања, а неколико дана пре одласка из Колорадо Спрингса, Тесла је направио низ фотографија спољашности и унутрашњости лабораторије. На појединим сликама се јасно виде застрашујуће варнице дужине неколико десетина метара. У то време он је био једини који је тако нешто могао да изведе. Поучен ранијим лошим искуством са уништеним материјалима овај велики научник је сваког дана бележио своја запажања и до детаља описивао своје експерименте. На основу тих списа у издању Музеја Николе Тесле у Београду а касније и Завода за уџбенике и наставна средства, настала је књига „Дневник истраживања из Колорадо Спрингса 1899-1900”. Велике заслуге за издавање овог дела Николе Тесле припадају академику проф. др Александру Маринчићу, који је био главни редактор. Након повратка у Њујорк, а на наговор свог пријатеља и уредника часописа Тhe Century, Никола Тесла је написао есеј „Проблем повећања људске енергије”. Есеј је изазвао невероватно велико интересовање будући да је у њему Тесла објавио резултате својих истраживања.

sff

2.5.2 Лонг Ајленд
Уследио је наставак истраживања на пољу бежичног преноса. Како је медијски био доста рекламиран скренуо је на себе пажњу многих јаких финансијера. Један од њих је био и Џ.П. Морган. Са Морганом Тесла није раније сарађивао, шта више у „Рату струја” су били на супротним странама, али ствари су се промениле. Тесла је 1901. године започео свој пројекат „Светски телеграфски систем” и за локацију своје нове лабораторије изабрао Лонг Ајланд. Ту је започета изградња велике лабораторије у којој је Тесла желео да потврди своје раније претпоставке и да покуша да оствари пренос сигнала на већу удаљеност. Идеја је била да се пошаљу радио поруке преко Атлантика да обале Енглеске. Такође, Тесла је за потребе преноса енергије бежичним путем намеравао да искористи саму планету Земљу и чињеницу да при неким учесталостима она долази у резонансу. Сматрао је да земља ступа у резонансу на 6,18 и 30Hz. Тек ће се шездесетих година прошлог века неко усудити да понови овакву врсту експеримента и утврди да су приближно тачне вредности резонансе Земљине кугле на 8.14 и 20 Hz.
Ово истраживање је Теслу толико окупирало да је помало и занемарио „телеграфију”, односно радио пренос. Са много јефтинијом апаратуром Маркони је предухитрио Теслу сам успео први да успостави трансатлантску комуникацију. Ово је разочарало Теслиног главног финансијера Моргана и он је већ 1902. године обуставио прилив новца. Тесла се ипак није предавао. Покушао је да објасни Моргану да оно што је Маркони извео није ништа спектакуларно и да је он то могао да изведе раније а да су главни циљеви његовог истраживања:

1. пренос малих износа енергије и изазивања слабих дејстава, једва мерљивих осетљивим уређајима;
2. пренос значајних износа енергије чиме се елиминише потреба за осетљивим уређајима и омогућава сигуран рад било које апаратуре која захтева малу снагу; и
3. пренос снаге у износима од индустријског значаја”.
Морган је био изнервиран оваквим ставом, сматрао је да му је Тесла утајио информације и више никада није хтео ни да чује за њега и његова истраживања. Тесла се окренуо другим финансијерима и покушавао је да пронађе нови извор капитала. Међутим, пошто му је финансијски најмоћнијих људи тог времена окренуо леђа то је било доста тешко. То је 1905. године условило Теслин престанак на истраживању ове области. Иако је у својим каснијим чланцима и научним радовима више пута помињао бежични пренос енергије, није успео да заинтересује никога да уложи у оваква истраживања. До својих последњих дана био је уверен да су његове идеје реалне и да ће се у будућности остварити
2.5.3 Судбина лабораторије
Лабораторија у Колораду је демонтирана пет година пошто је Тесла напустио. Непосредно пре тогу у локалним новинама се појавила вест да је Тесла тужен за утрошену електричну енергију од 1. јуна 1903. до 31. Марта 1904. године. Да би се подмирили наведени дугови лабораторија је продата за цену дрвене грађе, а Теслини инструменти су били склоњени негде да их он преузме. Што се тиче незавршене лабораторије на Ајланду и великог торња, и они су доживели сличну судбину. Због нагомиланих рачуна који су стизали Тесли и она је продата на аукцији. Данас се на том месту налази зграда компаније АГФА.
Несумњиво је да је Тесла био пионир у свим областима у којима је деловао. Он је многе гране електротехнике практично и основао. Ипак, иако је своје идеје о бежичном преносу енергије покушавао да реализује још пре више од сто година, ни данас тај подухват нико није остварио. Изузетак су преноси малих снага. Свакодневно, коришћењем својих мобилних телефона ми учествујемо у једном процесу бежичног слања и примања енергије. Нажалост, трансмисија већих снага је за сада неостварива из разлога превеликих губитака. Можда ће једног дана неко кренути стопама овог великана и пронаћи начин да оствари сан Николе Тесле.

III Награде и почасти
3.1 Тесла као мерна јединица
Тесла је један од само 14 сетских научника по којима је названа физикална јединица у међународном систему. Осим њега, та ретка част припала је још Њутну, Пасксалу, Ому, Кулону, Волти, Џулу, Амперу, Фарадеју, Вату, Веберу, Хенрију, Келвину и Херцу. Тесла је мерна јединица за електромагнетско поље, је ознака је Т. У том елитном друштву Тесла је најмлађи (рођен 1856.), а најстарији је Паскал (рођен 1623.). Тесла је међу светским заслужницима по којима су астрономи назвали брда и кратере (размера 43 км) на Месецу. У овом се случају нашао у друштву једног другог српског великана – Руђера Бошковића, ала и, на пример, Исака Њутна, Алберта Ајнштајна и Јулија Цезара. У САД постоји град Тесла, у Канади језеро Тесла, а и један астероида носи по њему име.
Објавио је радове из физике у којима је износио оригиналне идеје које су се касније оствариле. У част стогодишњице Теслиног рођења Међународна електрокомисија назвала је његовим именом јединицу електромагнетске индукције Тесла (знак – Т). У Чешкој једна фабрика сијалица носи његово име, док у Хрватској постоји фабрика Никола Тесла – Ериксон која се првенствено бави телефонијом, мада и у многим другим земљама попут САД, В. Британије, Русије, Немачке постоје фирме које носе његово име. Емотивна инспирација је био и Константину Коукиасу за компоновање опере „Тесла“.

3.2 Тринаест пута почасни доктор наука
Ауторка изложбе Милица Кеслер говорила је о експонатима, рекавши да је Тесла шест пута одликован, 13 пута проглашен почасним доктором наука и (а од стране универзитета Јејл и за почасног магистра), те да је био прво дописни, а потом и редовни члан Српске академије Наука. Током Теслиног живота постојали су периоди када се чинило да су се вредносне научне институције утркивале која ће га пре наградити својим одличијима, а међу њима се понекад појављују и мала и непозната удружења, која су временом постала институције вредне пажње. Због разнородности повода, личности, удружења и институција које су Теслу примале у своје редове, одликовале или славиле, дипломе су тематски разврстане у седам група: дипломе које су пратиле одликовања, дипломе које су пратиле медаље, повеље почасних доктората (и једног магистерија), дипломе академија наука, дипломе стручних удружења, дипломе разноразних удружења и свечане честитке за 80. рођендан. Шароликост је заступљена и у језицима на којима су дипломе исписане: на српском, енглеском, француском, немачком, чешком, бугарском, румунском и латинском. Милица Кеслер је уз дипломе изложила и поједина писма, која би требала растумачити разлоге указивања почасти и показати шта су такве почасти значиле самоме Тесли.

Након службеног отварања, Милица Кеслер и Стојиљковић били су обасути питањима заинтересованих из којих се видело да Теслу још увек прате контроверзе. „Људи верују да је Тесла био чаробњак и да су из његове главе, док кажеш „пуф”, настајали проналасци и открића”, каже Милица Кеслер, која наглашава да многи посетиоци Музеја траже да виде његове цртеже и мало су разочарани кад виде да су то само скице. „За Теслу су радили бројни цртачи и то они најквалитетнији”, подсећа она. О томе шта је Тесла осећао кад је примао дипломе и да ли је волео кад су оне биле праћене шареним папирима с исписаним цифрама пуним нула, каже: „Било му је врло драго кад би примио неку диплому, повељу или медаљу, јер је волео кад га воле и то му је годило”. За други део питања указује на писмо из удружења „Плава оловка” (Blue Pencil) у коме се види да је диплому потписао благајник, што указује и на могућу новчану награду.

Неке од диплома Николе Тесле.
doktorat-University-of-Poitiers-France-6-januar-1937

Diploma_Nikola_Tesla.doc

dip23

94a4d345d7ca397161ae91668e79f705

IV Додатак
4.1 Патенти Николе Тесле издати у САД-у
Бр. патента Датум Бр. пријаве Датум Назив
424,036 25.5.1890. 311,416 20.5.1889. Електромагнетни мотор
428,057 13.5.1890. 312,069 25.5.1889. Пиромагнетски електрични генератор
433,700 5.8.1890. 345,388 26.3.1890. Електромагнетски мотор наизменичне струје
433,701 5.8.1890. 345,389 26.3.1890. Мотор наизменичне струје
433,702 5.8.1890. 345,390 28.3.1890. Електрични трансформатор или индукцијски уређај
433,703 5.8.1890. 346,603 4.4.1890. Електромагнетни мотор
445,207 27.1.1891. 311,417 20.5.1889. Електромагнетни мотор
447,920 10.3.1891. 366,734 1.10.1890. Начин подешавања лучних лампи
447,921 10.3.1891. 371,554 15.11.1890. Генератор наизменичне електричне струје
454,622 23.6.1891. 390,414 26.4.1891. Систем електричног осветљења
455,067 30.7.1891. 379,251 27.1.1891. Електромагнетни мотор
455,068 30.6.1891. 386,666 27.3.1891. Мерач електричне енергије
455,069 30.6.1891. 392,669 14.5.1891. Електрична сијалица
459,772 22.9.1891. 306,165 6.4.1889. Електромагнетни мотор
462,418 3.11.1891. 380,182 4.2.1891. Начин и уређај за конверзију и дистрибуцију електричне струје
464,666 8.12.1891. 399,312 13.7.1891. Електромагнетни мотор
464,667 8.12.1891. 401,356 1.8.1891. Електрични кондензатор
487,796 13.12.1892. 273,992 15.5.1888. Систем електричног преноса енергије
511,559 26.12.1893. 293,051 8.12.1888. Електрични пренос енергије
511,560 26.12.1893. 293,052 8.12.1888. Систем електричног преноса енергије
511,915 2.1.1894. 292,475 3.12.1888. Електрични пренос енергије
511,916 2.1.1894. 483,562 19.8.1893. Електрични генератор
512,340 9.1.1894. 479,804 7.7.1893. Трансформатори за електромагнете
514,167 6.2.1894. 416,773 2.1.1892. Електрични проводник
514,168 6.2.1894. 482,194 2.8.1893. Средства за произвођење електричних струја
514,169 6.2.1894. 483,563 13.8.1893. Осцилацијски строј
514,170 6.2.1894. 493,776 2.1.1892. Електрична сијалица
514,972 20.2.1894. 416,774 2.1.1892. Систем електричне железнице
524,426 14.8.1894. 288,677 20.10.1888. Електромагнетни мотор
555,190 25.2.1896. 273,993 15.5.1888. Мотор наизменичне струје
567,818 15.9.1896. 595,928 17.6.1896. Електрични кондензатор
568,176 22.9.1896. 588,534 22.4.1896. Уређај за произвођење струја високих фреквенција и напона
568,177 22.9.1896. 595,927 17.6.1896. Уређај за произвођење озона
568,178 22.9.1896. 596,262 20.6.1896. Начин подешавања апарата за произвођење струја високих фреквенција
568,179 22.9.1896. 598,130 6.6.1896. Начин и уређај за произвођење струја високих фреквенција
568,180 22.9.1896. 598,552 9.6.1896. Уређај за произвођење струја високих фреквенција
577,670 23.2.1897. 604,723 3.9.1896. Уређај за произвођење струја високих фреквенција
577,671 23.2.1897. 611,126 5.11.1896. Производња електричних кондензатора, трансформатора сам сл.
583,953 8.6.1897. 609,292 19.10.1896. Уређај за произвођење струја високих фреквенција
593,138 2.11.1897. 628,453 20.3.1897. Електрични трансформатор
609,245 16.8.1898. 666,518 2.12.1897. Ротацијски прекидач
609,246 16.8.1898. 671,897 28.2.1898. Ротацијски прекидач
609,247 16.8.1898. 673,558 12.3.1898. Ротацијски прекидач
609,248 16.8.1898. 673,559 12.3.1898. Ротацијски прекидач
609,249 16.8.1898. 673,560 12.3.1898. Ротацијски прекидач
609,250 16.8.1898. 683,524 17.2.1897. Електрични упаљач за плинске стројеве
609,251 16.8.1898. 683,525 3.6.1897. Ротацијски прекидач
611,719 4.10.1898. 661,403 10.12.1897. Ротацијски прекидач
613,735 8.11.1898. 678,127 19.4.1898. Ротацијски прекидач
613,809 8.11.1898. 684,934 1.7.1898. Начин и уређај за управљање механизама покретних бродова или возила

Закључак
Никола Тесла је научник који је рођен у деветнаестом веку, живео у двадесетом, а многи сматрају да је заправо 21. век Теслин. Немогуће је говорити о броју његових проналазака јер доста његових изума је до данас остало непознато. Тесла је био свестрана личност, те су и његови изуми нашли примену у многим наукама, међутим најзначајнија је примена у електротехници, одмах затим у машинству, те областима телекомуникације и медицине. Припада му и заслуга за искоришћавање хидропотенцијала Нијагариних водопада, те је та прва хидроелектрана користила Теслин полифазни систем. Његов најпознатији изуми су свакао:
1. Теслин трансформатор (и генератор)
2. Струја високе фреквенције (Теслин осцилатор)
3. Индукциони мотор (познат као асинхрони мотор)
4. Теледириговани чамац (чамац са даљинским навођењем)
5. Сијалице
6. Пренос електричне енергије на даљину бежичним путем
Међутим Теслино највеће достигнуће у електротехници из области енергетике је свакако наизменична струја. Наизменична струја има велике предности над једносмерном. Једна од преднсоти јесте смањење губитака приликом преноса електричне енергије од електрана ради крајњих потрошача, што је веома важно.
Колики је заправо научник био Тесла говори то да да је један од четрнаест научника по којима је названа једна физичка јединица у међународном систему (Тесла – Т), затим чињеница да је тринаест пута проглашен почасним доктором наука. Данас, када је прошло преко седамдесет година од његове смрти у целом свету постоје фабрике, аеродроми, школе, градови, брда и кратери на Месецу, па чак и астероида са поносом носе име овог великог научника Николе Тесле.
Био је пионир у свим областима у којима је деловао, многе гране електротехнике је он и основао. Још пре сто година покушао је да реализује идеју о бежичном преносу енергије, но ни данас нико није успео, изузетак је пренос малих снага, у чему свакодневно учествујемо користећи своје мобилне телефоне. Нажалост, трансмисија већих снага је за сада неостварива из разлога превеликих губитака. Можда ће једног дана неко кренути стопама овог великана и пронаћи начин да оствари сан Николе Тесле.
Литература:
Александар Милинковић „Теслино тајно оружје” – Беокњига
Александар Милинковић „Проналазач за трећи миленијум” – Беокњига
Маргарет Чејни „Тесла, човек ван времена” – Самиздат Б92
Коста Димитријевић „Никола Тесла, српски геније” – Прометеј
Никола Тесла „ Моји изуми ” – Граматик
Интернет:
1. http://www.b92.net/tesla/izumi.php7start
2. http://www.b92.net/tesla/zivot.php?nav_id=203894
3. http://www.znanje.org/i/i26/06iv08/06iv082126/biografija.html
4. http://hr.wikipedia.org/wiki/Nikola_Tesla
5. http://public.carnet.hr/zuh/velikani/teslak.html
6. http://www.moljac.hr/biografije/tesla.html

http://www.scribd.com/doc/2843747/Izumi-Nikole-Tesle

Magister