Јован-Дучић

“Ти утеху чекаш. Не, утехе нема: Што утехом зову, зови заборавом; Јад истински дубок никад не задрема.”

На данашњи дан 1943. године умро је велики српски песник и дипломата Јован Дучић.

Дучић је рођен у Требињу 1871. године, а стасавао је у Мостару, где је похађао нижу гимназију.

Након школовања у Сомбору и учитељевања вратио се у Мостар, где 1896. године са друга два велика српска песника и интелектуалца Алексом Шантићем и Светозаром Ћоровићем оснива књижевни часопис “Зора”.

“Ти утеху чекаш. Не, утехе нема: Што утехом зову, зови заборавом; Јад истински дубок никад не задрема.”

Јован Дучић

Дипломатску каријеру започео је 1907. године и остатак живота провео у Цариграду, Софији, Риму, Атини, Мадриду, Каиру и Букурешту.

Дучић је био један од назначајнијих српских симболиста. Своју прву збирку песама објавио је у Мостару 1901. године, а другу у Београду 1912.

Писао је и прозу – неколико есеја и студија о писцима, попут “Блага цара Радована”, те писама из Швајцарске, Грчке, Шпаније и других земаља.

Његова “Акта дипломатика” (Дипломатска писма) објављена су постхумно у САД и бившој Југославији.

Умро је у Америци 7. априла 1943. године и сахрањен на православном гробљу Свети Сава у Либертвилу, америчкој савезној држави Илиноис.

У октобру 2000. године, песникови посмртни остаци су, према његовој жељи, пренесени у Требиње.

Дучић је био редовни члан Српске академија наука и уметности.

Од 1933. до 1941. године прво је посланик у Риму, потом у Букурешту, где је постављен за првог југословенског дипломату у рангу амбасадора, а до распада Југославије посланик је у Мадриду.

Пошто је Шпанија признала усташку Независну Државу Хрватску, прекинувши дипломатске односе са Југославијом, у јуну 1941. године Дучић се повукао у неутралну Португалију, у Лисабон, одакле је у августу исте године отишао у америчку савезну државу Индијану, у град Гери, код рођака Михајла.

Од тада до своје смрти две године касније водио је организацију у Илиноису, чији је оснивач Михајло Пупин 1914. године, а која представља српску дијаспору у Америци.

За то време, писао је песме, политичке брошуре и новинске чланке погођен развојем ситуације у Југославији и страдањем српског народа. Осуђивао је геноцид над Србима који је вршила хрватска усташка влада.

Награда за песништво “Јован Дучић” додељује се сваке године током манифестације “Дучићеве вечери” у Требињу.

Magister