isidora-sekulic-2
ИСИДОРА СЕКУЛИЋ
(1877—1958)

Исидора Секулић спада у ред најистакнутијих писаца српске књижевности. Она је то по времену које је обележила својим стваралаштвом (од 1913. године када је објавила прву књигу Сапутници, до 1957. године, када је објавила књигу “огледних радова” Мир и немир); по разноврсности стваралачких интересовања; по особеном прозном стилу; по изврсним, надахнутим и стилски савршеним есејима; по образовању и ерудицији. По образовању је доктор филозофских наука, по професији наставник, по рођењу приповедач и есејиста, по заслузи академик. Родила се у Банату, Војводина је њен завичај, Земун град одрастања, Београд град стваралачке афирмације.

Она је изван свих књижевних покрета али је њен стваралачки дух био тако отворен и радознао да се није дао ограничити било стваралачким током, било идејним опредељењем, било поетичким начелима. Дубином свога интелекта зашла је у све сфере људског стварања и сигурно судила о ствараоцима и делима.

Исидора Секулић је приповедач (Сапутници, 1913; Из прошлости, 1919; Кроника паланачког гробља И — ИИ, 1940, 1958; Записи о моме народу, 1948), романсијер (Ђакон Богородичине цркве, 1920), путописац (Писма из Норвешке, 1914), есејиста (Аналитички тренуци и теме И — ИИИ, 1940; Говор и језик — културна смотра народа, 1956; Његошу књига дубоке оданости, 1951; Мир и немир, 1957), преводилац.

Кроника паланачког Гробља, објављена 1940. године, дописана 1958. године, особена је књига прозе о свеопштој пролазности, књига која иде обрнутим редом у описивању живота својих јунака: паланачко гробље је кроника паланке и паланчана па се од њега и полази у покретању приче о изумрлим паланчанима и паланачким породицима. Све те приче у основи својој имају романескни потенцијал: Коста Земљотрес, Госпа Нола, Љмбиције, дим, Влаовићи, Деца, Људи с Кашикаре, Паланка и њени последњи Грци. Ова књига прозе, посебно приповетка Госпа Нола, обезбедила је Исидори Секулић истакнуто место међу српским приповедачима.

——————————————————————————————————————————–

ISIDORA SEKULIĆ
(1877—1958)

Isidora Sekulić spada u red najistaknutijih pisaca srpske književnosti. Ona je to po vremenu koje je obeležila svojim stvaralaštvom (od 1913. godine kada je objavila prvu knjigu Saputnici, do 1957. godine, kada je objavila knjigu “oglednih radova” Mir i nemir); po raznovrsnosti stvaralačkih interesovanja; po osobenom proznom stilu; po izvrsnim, nadahnutim i stilski savršenim esejima; po obrazovanju i erudiciji. Po obrazovanju je doktor filozofskih nauka, po profesiji nastavnik, po rođenju pripovedač i esejista, po zasluzi akademik. Rodila se u Banatu, Vojvodina je njen zavičaj, Zemun grad odrastanja, Beograd grad stvaralačke afirmacije.

Ona je izvan svih književnih pokreta ali je njen stvaralački duh bio tako otvoren i radoznao da se nije dao ograničiti bilo stvaralačkim tokom, bilo idejnim opredeljenjem, bilo poetičkim načelima. Dubinom svoga intelekta zašla je u sve sfere ljudskog stvaranja i sigurno sudila o stvaraocima i delima.

Isidora Sekulić je pripovedač (Saputnici, 1913; Iz prošlosti, 1919; Kronika palanačkog groblja I — II, 1940, 1958; Zapisi o mome narodu, 1948), romansijer (Đakon Bogorodičine crkve, 1920), putopisac (Pisma iz Norveške, 1914), esejista (Analitički trenuci i teme I — III, 1940; Govor i jezik — kulturna smotra naroda, 1956; Njegošu knjiga duboke odanosti, 1951; Mir i nemir, 1957), prevodilac.

Kronika palanačkog Groblja, objavljena 1940. godine, dopisana 1958. godine, osobena je knjiga proze o sveopštoj prolaznosti, knjiga koja ide obrnutim redom u opisivanju života svojih junaka: palanačko groblje je kronika palanke i palančana pa se od njega i polazi u pokretanju priče o izumrlim palančanima i palanačkim porodicima. Sve te priče u osnovi svojoj imaju romaneskni potencijal: Kosta Zemljotres, Gospa Nola, Ljmbicije, dim, Vlaovići, Deca, Ljudi s Kašikare, Palanka i njeni poslednji Grci. Ova knjiga proze, posebno pripovetka Gospa Nola, obezbedila je Isidori Sekulić istaknuto mesto među srpskim pripovedačima.

——————————————————————————————————————————

Dr Staniša Veličković
Interpretacije iz književnosti

Škola Magister