Capture

Атом (грчки άτομον – недељив) је најмањи делић који испољава све особине хемијског елемента. Атом се састоји од 3 типа субатомских честица:

Електрона, који имају негативно наелектрисање и занемраљиво малу масу;
Протона, са позитивним наелектрисањем и јединичном масом; и
Неутрона, који имају јединичну масу али нису наелектрисани.

Хемијске особине атома одређује број протона у њему (редни број) а масу број протона и број неутрона. Атом као целина је неутралан јер садржи исти број електрона и протона. Атом постаје наелетрисан тако што прими или отпусти један или више електрона и постаје јон.

Хемијске особине атома не зависе од броја неутрона па постоје атоми истог елемента са различитим бројем неутрона – изотопи.

Атомска језгра са неповољним односом броја протона и броја неутрона су нестабилна и путем радиоактивног распада прелаз у стабилнија.

Језгро (атомско језгро) је центар атома. Састоји се из једног или више протона и од једног или више неутрона такође, одим језгра које се састоји само од једног протона. Број протона у атомском језгру се зове атомски број, и одређује ком хемијском елементу атом припада (на пример водоник, угљеник, кисеоник, итд.). Број неутрона одређује изотоп елемента. Бројеви протона и неутрона у језгру су у корелацији; обично су приближно једнаки, у већим језгрима има више неутрона. Ова два броја заједно одређују нуклеид (тип језгра – нуклеуса). Протони и неутрони имају скоро једнаке масе, и њихов заједнички број масени број, је приближно једнак атомској маси атома (сваки изотоп елемента има јединствену атомску масу). Маса електрона је мала и не доприноси значајно атомској маси.

Пречник (зависно од дефиниције) нуклеона је отприлике 1 фм, а пречни језгра је у начелу кубни корен масеног броја пута 1 фм што је мање од 0.01 % пречника атома. Стога је густина језгра више од трилион пута већа од густине целог атома.

Atom (grčki άτομον – nedeljiv) je najmanji delić koji ispoljava sve osobine hemisjog elementa. Atom se sastoji od 3 tipa subatomskih čestica:

Elektrona, koji imaju negativno naelektrisanje i zanemraljivo malu masu;
Protona, sa pozitivnim naelektrisanjem i jediničnom masom; i
Neutrona, koji imaju jediničnu masu ali nisu naelektrisani.

Hemijske osobine atoma određuje broj protona u njemu (redni broj) a masu broj protona i broj neutrona. Atom kao celina je neutralan jer sadrži isti broj elektrona i protona. Atom postaje naeletrisan tako što primi ili otpusti jedan ili više elektrona i postaje jon.

Hemijske osobine atoma ne zavise od broja neutrona pa postoje atomi istog elementa sa različitim brojem neutrona – izotopi.

Atomska jezgra sa nepovoljnim odnosom broja protona i broja neutrona su nestabilna i putem radioaktivnog raspada prelaz u stabilnija.

Jezgro (atomsko jezgro) je centar atoma. Sastoji se iz jednog ili više protona i od jednog ili više neutrona takođe, odim jezgra koje se sastoji samo od jednog protona. Broj protona u atomskom jezgru se zove atomski broj, i određuje kom hemijskom elementu atom pripada (na primer vodonik, ugljenik, kiseonik, itd.). Broj neutrona određuje izotop elementa. Brojevi protona i neutrona u jezgru su u korelaciji; obično su približno jednaki, u većim jezgrima ima više neutrona. Ova dva broja zajedno određuju nukleid (tip jezgra – nukleusa). Protoni i neutroni imaju skoro jednake mase, i njihov zajednički broj maseni broj, je približno jednak atomskoj masi atoma (svaki izotop elementa ima jedinstvenu atomsku masu). Masa elektrona je mala i ne doprinosi značajno atomskoj masi.

Prečnik (zavisno od definicije) nukleona je otprilike 1 fm, a prečni jezgra je u načelu kubni koren masenog broja puta 1 fm što je manje od 0.01 % prečnika atoma. Stoga je gustina jezgra više od trilion puta veća od gustine celog atoma.

Magister